Kolagen je najobimniji protein u našem organizmu. Obuhvata oko 40 % od svih bjelančevina. Kolagen je jak i dugačak molekul (300 nm, prečnika 1,5 nm). Stvara se u cisternama granulisanog endoplazmatskog retikuluma kao prokolagen. Prokolagen je izgrađen od tri polipeptidna lanca, koja su međusobno uvijena i stabilizovana vodoničnim vezama, sa slobodnim krajevima. Kada se pod dejstvom enzima uklone krajevi, dobija se strukturna jedinica kolagena zvana tropokolagen.
U ekstracelularnom matriksu jedinice tropokolagena se spontano udružuju u izdužena vlakna kolagena.
Postoji najmanje 16 tipova kolagena , od kojih su četiri glavna tipa 1, 2, 3 i 4. U velikim količinama nalazi se u koži, kosi, noktima, zglobovima, tetivama, hrskavici… Čini tri četvrtine naše kože i trećinu proteina u našem tijelu.
Kolagen
KOLAGEN kao sastavni dio crijevne sluznice
Kolagen ulazi i u sastav crijevne sluznice. Crijevna sluznica građena je od epitelnih ćelija ispod kojih se nalazi ekstracelularni matriks koji je građen od intersticijskog matriksa, bazalne membrane, ali i stanica poput fibroblasta. Remodeliranje ekstracelulatnog matriksa ključni je proces tkivne homeostaze u kome se stari i oštećeni proteini razgrađuju i zamjenjuju novim. Aktivnosti tkivne homeostaze su precizno kordinisane u fiziološkim situacijama, dok su u patološkim kao što su upale, fibroze ili malignomi dolazi do narušavanja između razgradnje i izgradnje ekstracelularnog matriksa, što dovodi do poremećaja remodelirnja tkiva. Kod poremećenog remodeliranja tkiva fiziološki prisutni protein ekstracelularnog matriksa zamjenjuju se proteinima drugačijeg sastava.
Takav proces vodi prvenstveno do narušavanja funkcije, kvaliteta i strukture ekstracelularnog prostora, što se manifestuje disfunkcijom cijelog organa. U toku procesa remodeliranja visoke količine produkata izgradnje i razgradnje mogu biti otpuštene u sistemsku cirkulaciju u kojoj se njihove koncentracije mogu mjeriti i na taj način poslužiti kao biohemijski marker u serumu u raznim bolestima.
Glavni tipovi kolagena koji se mogu naći u ekstracelularnom matriksu crijevne pregrade su tipovi kolagena : I, III i IV. Kolagen I i III imaju glavnu ulogu u održavanju strukture i rigidnosti ekstracelularnog matriksa, a kolagen III gradi retikularna vlakna koja omogućavaju gipkost organa koja mijenjaju oblik i veličinu poput crijeva. Kolagen IV je gradivni protein bazalne membrane, dok je kolagen V pojačano izražen tokom zarastanja rana, fibrogeneze i razvojnog ciklusa tkiva.
Kolagen u namirnicama?
Sa starenjem postojeći kolagen se raspada i organizmu postaje sve teže da ga proizvodi sve više. Kao rezultat toga ljudi se sve više okreću dodacima kolagena. Ti dodaci su najčešće u prahu, ali se koristi i kolagen u kapsulama kao i u tečnom obliku. Da bi se proizveo kolagen,našem tijelu je potrebno:
- Prolin (nalazi se u bjelancetu, kupusu, šampinjonima )
- Glicin ( nalazi se u svinjskoj koži, pilećoj koži, želatinu )
- Vitamin C (agrumi)
- Cink (nalazi se u govedini, jagnjetini, školjkama, pasulju, sočivu, mlijeku, siru, …)
- Bakar (nalazi se u kakao prahu, indijskim orasima, sjemenkama susama) .
Jedući navedenu hranu koja je bogata kolagenom (navedene namirnice ) organizam će proizvoditi više kolagena.
Zašto nam je kolagen bitan?
Pošto čini toliko kritičnih dijelova našeg tijela, kolagen nije samo koristan već i neophodan za održavanje dobrog zdravlja. Iako postoje dokazi da je jako bitan za održavanje elastičnosti kože, kao i ublažavanje bolova od osteoartritisa, potrebno je više istraživanja o tome da li kolagen utiče na sniženje krvnog pritiska kao i šećera u krvi. Studije su pokazale da dnevni dodaci kolagena mogu pomoći da kosti budu gušće usporavajući proces starenja koji ih čini krhkim i lomljivim.
Studije su pokazale da oralni dodaci kolagena poboljšavaju hidrataciju i elastičnost kože kod ljudi.
Piše: Mr pharm. Jovana Lazarević
Takođe mogu pomoći u smanjenju bora na koži. Jedno kliničko ispitivanje na maloj grupi žena pokazalo je, da žene koje su koristile kolagen koji je bio formulisan sa hijaluronskom kiselinom, su doživjele da su im bore bile znatno glatkije.
Urađena je i jedna studija kod žena sa proređenom kosom gdje je primjećeno značajno povećanje u količini kose, pokrivenosti vlasišta i debljini dok su svakodnevno uzimale suplemente kolagena.
Takođe studije su pokazale i brži rast noktiju, kao i manje lomljenje i pucanje noktiju nakon samo četiri nedelje korišćenja preparata na bazi kolagena.
Isto tako i kod osteoartitisa koljenja, oralni preparati kolagena mogu djelovati na ublažavanje bola i poboljšane funkcije zglobova. Kolagen ima vrlo važnu ulogu u zglobovima, mišićima i kostima. Jedno kliničko ispitivanje je pokazalo da su ljudi koji su uzimali preparate kolagena tipa II u trajanju od 180 dana imali poboljšanje fizičke funkcije i pokretljivosti zglobova.
A što se tiče kostiju ispitivanja su pokazala da su žene u postmenopauzi imale povećanu gustinu kostiju, uzimajuću kolagenske peptide svakodnevno tokom 12 mjeseci.
U principu preparati kolagena ne bi trebali da dovode do debljanja, sem ako se ne koriste oni koji su puni šećera. Čak neka ispitivanja su pokazala da preparati kolagena djeluju suprotno, tope masnoće. Posebno ako se piju u obliku želatina koji dovodi do sitosti.
Uzimanje kolagena se preporučuje tri do pet mjeseci u kontinuitetu.
Neželjena dejstva kolagena su vrlo rijetka. Najčešći od njih jeste ukus koji može da se zadrži u ustima i do pola sata od upotrebe kolagena. Zato se preporučuju da se kolagen uzima sa nekim voćnim sokovima da bi se taj ukus ublažio. Može se pomiješati i sa smutijem i sa kafom da bi se ukus neutralisao. Mogu biti bez ukusa, ali i sa ukusom (najbolje sa visokokvalitetnim biljnim aromama kao na primjer organski kakao) .
Teško je utvrditi da li su neželjeni efekti direktno vezani za kolagenske peptide, jer kolagen u prahu sadrži i neke druge sastojke (što zavisi od brenda i proizvoda) .
U pojedinim slučajevima je prijavljeno nadimanje, uznemirenost stomaka i punoća. Pretpostavlja se da ova neželjena dejstva imaju više veze sa specifičnom formulom i aditivima u zavisnosti od brenda do brenda, nego sa kolagenskim peptidima u opšte.
Što se tiče alergijskih reakcija, uvijek treba provjeriti sastojke i odakle potiče kolagen – da li je goveđi, morski (riba) ili pileći i pripaziti na neke od sastojaka ako postoji alergija.
Ni jedan kolagen nije strogo veganski, jer peptidi kolagena potiču od životinja (najčešće krave, ribe ili piletine) .
Kad treba početi sa uzimanjem kolagena?
Starenjem gubi se kolagen. Već od 20. godine života trebalo bi ga početi piti, jer već tada počinje opadanje njegove koncentracije u organizmu. Do 40. godine se gubi oko 1 % svake godine. Neadekvatna ishrana, pušenje, konzumiranje alkohola, izlaganje suncu takođe utiču na gubitak kolagena.
Što se tiče suplemenata koji su bogati kolagenom, najčešće korišteni tipovi su:
– hidrolizovani kolagen (potiče od goveda, svinja, morskih plodova, živine, ljuske od jajeta) i razložen je na peptide, koji se mnogo lakše apsorbuju u organizmu.
– nedenaturisani kolagen (sirovi kolagen dobijen iz pileće hrskavice)
– želatin (kuvani kolagen) .
Kada je vrijeme za kolagen?
Kolagen u trudnoći?
Što se tiče primjene ovih preparata tokom trudnoće i dojenja, nema dovoljno istraživanja da bi se došlo do zaključka o njihovoj bezbjednosti. Iako bi se prije upotrebe tokom trudnoće trebalo konsultovati sa ljekarom, preparati kolagena se generalno smatraju bezbijednim. Pošto je to protein koji je jedan od osnovnih sastojaka naših kostiju, zglobova, kože, tetiva, ligamenata, itd., to je osnovni razlog zašto se preparati kolagena smatraju bezbijednim tokom trudnoće. Pošto je svaki organizam drugačiji, a i trudnoća, ipak se prije bilo kakve suplementacije u trudnoći treba konsultovati sa ljekarom.
Kako odabrati splemente kolagena?
Kada govorimo o tome koji kolagen je najbolje izabrati, znamo da su suplementi na bazi kolagena napravljeni od životinjskih izvora, bilo morkih životinja ili stoke. I naravno od životinja uzgojenih na organskim farmama su najbolji izbori. Razlika između goveđeg i morskog je ta što goveđi sadrži kolagen tipa I i III ( kolagen III znamo da ulazi u sastav sluznice crijeva) , dok morski sadrži samo kolagen tip I. Tako da je goveđi kolagen korisniji za ljude sa probavnim problemima.
Najbolja opcija je hidrolizovani kolagen, koji je prošao hidrolizu. U prisustvu enzima i pare pod visokim pritiskom vlakna kolagena se cijepaju na male lance (peptide kolagena). Molekule prirodng kolagena su prevelike za apsorpciju, tako da se hidrolizovani kolagen bolje apsorbuje.
Što se tiče vitamina C i kolagena, vitamin C je važan za proizvodnju kolagena. Vitamin C u procesu proizvodnje kolagena podstiče stvaranje fibroblasta i reguliše sintezu kolagena. Kako kolagen mora proći kroz proces hidroksilacije, bez vitamin C neće doći do hidroksilacije i kolagen se neće stvoriti.
Kolagen ima važnu ulogu i u njezi kože. Mnogi kozmetički preparati sadrže kolagen kao jedan od glavnih aduta u rješavanju problema kao što su bore, fine linije ili opuštena koža. Starenjem dolazi do istanjivanja sva tri sloja kože: epidermis, dermisa i potkožnog tkiva. Dermis pored vezivnog tkiva, folikula dlake i znojnih žljezda sadrži i kolagen. Samo molekuli male veličine (500 daltona ili manji) mogu efikasno da prođu kožnu barijeru. Zato se u preparatima za njegu kože dodaje vitamin C u obliku L-askorbinske kiseline, u koncentraciji između 5% i 15%, ima efekat protiv starenja kože izazivajući proizvodnju kolagena I i III.
